NIKANOR GRUJIĆ

„Vladika Nikanor (Milutin) Grujić bio je rodom iz Lipove u Mađarskoj (1. decembra 1810, kršten u Sv. Đurđevskom hramu u Ivanju, 13. decembra 1810), gde je završio nemačku i srpsku osnovnu školu (1822-1826), i zatim gimnaziju u Mohaču i Pečuju (1823-1833). O njegovom školovanju sačuvano nam je mnoštvo podataka, kako iz njegove Avtobiografije, tako i iz monografija koje su pisali savremenici. Njegov otac inače sveštenik Prokopije (paroh u Lipovu), bio je po tvrđenju Nikanora vrlo strog i pobožan, i insistirao je na apsolutnom poštovanju hrišćanskih načela života, tradicije, i izbegavanju sramotnih reči i postupaka (čega se i sam pridržavao, kako tvrdi celog svog života). Majku je opisao kao blagu i smirenu ženu, prepunu ljubavi za decu i porodicu. O srpskoj i nemačkoj školi piše racionalno, posebno o načinu kako je učio da čita i piše, bavi se crkvenom naukom. Kao presudan događaj navodi boravak prote mohačkog Jovana Živkovića koji je nagovorio njegovog oca da ga usmeri ka svešteničkom pozivu. Od 1826. počelo je gimnazijsko školovanje u Pečuju, za koje takođe ima odmerene reči i ocene. Poseban utisak na njega ostavila je poseta episkopa Stefana Stankovića. Odnos prema biskupima Grujić pomalo navodi na svoju interpretaciju naglašavajući svoju odbranu čistote i pravoslavlja.“ (iz dela).