SVETLO OSTRVO

U Sve­tlom ostr­vu Pe­šić is­pi­su­je mo­nu­men­tal­ne stra­ni­ce pu­to­pi­sne pro­ze u ko­joj isti­ne o sve­tu tra­ži u nje­go­voj sa­vre­me­no­sti i pri­ro­di. Pe­šić je stvo­rio unu­tra­šnje kon­ti­nu­i­te­te i je­dan za­vo­dljiv, lič­ni uvid u su­šti­nu čo­ve­ko­vog postojanja. U tom smi­slu, go­to­vo sva­ka stra­ni­ca ove uz­bu­dlji­ve knji­ge do­la­zi kao svest o pre­o­bra­žaju iza­zva­nog ho­do­ča­šćem po sve­tlom ostr­vu Šri Lan­ka. To je glav­na kom­po­nen­ta u stva­ra­la­štvu Ste­va­na Pe­ši­ća koji od sve­ta uzi­ma nje­go­vo is­ku­stvo, stra­sti i sno­ve, zeb­nje i stra­ho­ve. Ipak, da bi stvo­rio de­lo, za nje­ga je naj­bit­ni­je lič­no is­ku­stvo, što zna­či da mu li­te­ra­tu­ru od­re­đu­ju oni slo­je­vi bi­ća ko­ji iz ne­po­zna­tog stva­ra­ju po­zna­to, iz ne­ve­ri­ce ve­ru, iz emo­tiv­nog tre­pe­re­nja ve­li­ke stra­sti...