PROZOR U ŽADU

Tajland, Burma, Laos, Kambodža i Vijetnam, a zatim i Singapur, zemlje su u kojima je tokom 1993. i 1994. godine Maja Herman Sekulić boravila i u kojima je, vodeći putopisni dnevnik, stvorila osnovu za pisanje Prozora u žadu. Putovanje po Jugoistočnoj Aziji za čitaoca ove knjige počinje iz Bangkoka, marta 1993, dakle iz Tajlanda, koji je, uz Burmu, tradicionalno izolovanu, najmanje poznat našoj publici. Čitalac biva prosto bombardovan nizovima informacija i uzbudljivim slikama s ulice, iz centra i predgrađa, iz hramova i letovališta, a autorka se trudi da mu predoči i drugu, tamniju stranu života Tajlanđana...Autorka će potom stupiti u zagonetni „zlatni trougao“ između Tajlanda, Laosa i Burme, ,,kraj opijuma, krijumčarenja i plemenskih konflikata, da bi se najviše pozabavila Burmom – zemljom kakva nigde ne postoji.Najturobnije stranice ovog putopisa posvećene su Kambodži, posledicama„komunizma“ Pola Pota i tragovima industrije genocida.Neobičnost Prozora u žadu je činjenica da knjiga ima dva epiloga – prvi, „prirodni“, u kojem nam autorka govori o magičnom zelenom kamenu – žadu i njegovom „hladnom srcu“, i drugi – koji se bavi biografijom Džima Tompsona, Amerikanca koji je stigao u Indokinu kao ratnik i špijun, potom zavoleo te krajeve, patentirao bojenje tajlandske svile, obogatio se i onda, pod krajnje zagonetnim okolnostima, nestao u toplo uskršnje popodne 1967. godine...Vasa Pavković