VREME ENERGIJE - VIŠE OD DIPLOMATIJE

Među mogućim uzročnicima sveopšte propasti u savremenim antiutopijskim vizijama kraja sveta, uz nuklearne i ekološke katastrofe – ako izuzmemo prilično fantastične pretpostavke dolaska nadmoćnih vanzemaljaca koji će da nas pokore – ratovi do istrebljenja zbog prevlasti nad sve siromašnijim energetskim resursima pojavljuju se kao jedan od lajtmotiva.

Naslov knjige Srećka Đukića koju je Službeni glasnik objavio 2009. godine, a koji glasi Vreme energije, u kombinaciji sa pregledom sadržaja knjige koji susrećemo već na prvim stranicama i koji upućuje na temu vezanu za energetske krize i energetsku diplomatiju, kod čitaoca, tako, u prvim trenucima neminovno budi katastrofične asocijacije. Ali, pošto sa pregleda sadržaja pređemo na sam sadržaj knjige, doživećemo prijatno iznenađenje. Jer Srećko Đukić, diplomata od karijere, sa užom specijalnošću vezanom za pitanja međudržavnih energetskih odnosa – pristupajući ovoj temi sa respektabilnim znanjem i analitičkom sposobnošću – ne minorizuje pomenute opasnosti, ali nudi daleko kompleksniju sliku trenutne situacije, sa raznovrsnim perspektivama razvoja, koje su, iako, naravno, daleko od onih sa naivnim optimizmom, ipak sve samo ne kataklizmične.

Pored hvale vredne potrebe da se ovdašnja javnost zainteresuje za pitanja od sudbonosnog značaja kojima se najčešće ne pridaje adekvatna pažnja i ukazivanja na potrebu za jedinstvom Evrope od Atlantika do Urala kao jedinim načinom da se Stari kontinent energetski obezbedi na duži vremenski rok, posebno je interesantno Đukićevo isticanje paradoksalne uzročno-posledične povezanosti opasnosti od nuklearne katastrofe i opasnosti od opšteg energetskog rata. Pošto je nuklearna energije opasna, a i izvori nafte i gasa ograničeni, treće rešenje će, izvesno je, u daljoj budućnosti tek morati da bude pronađeno.