VIŠNJE* *TREŠNJE

Prva knjiga pesama Đorđa Ivkovića pisana је jezikom neobičnog unutrašnjeg naboja koji prirodno razbija prepoznatljive okvire poetske forme. Кrećući se slobodno kroz široko polje asocijativnosti, usložnjavajući se u digresijama, često upornim, gotovo opsesivnim opisima Ivkovićev jezik ispisuje knjigu kiselo-slatkog ukusa: od prisnih prizora iz detinjstva, sa snažnom ali bliskom senkom oca, preko čudne, zaumne anatomije stvari, do tema otuđenosti i neuklopljenosti. Iz knjige: NASLEDSTVO neki put s ocem na jutrenjeispušena sijalica noći i izgrizana priča veju svoje parmezane po stolusmiruju nas bele kuće napolju naslonili smo se kao makaze smišljamo miris snežnog krastavcakad se setim tog prizora kao da mi je žao što otac već nije mrtav da mi ovo sećanje udari jače i njegova rečenica iznad oglodanih, zimskih tanjira:pospremi sto i zaledi sudove idemo na sankanje