UČENJE DON HUANA - ZNANJE INDIJANACA JAKI

Don Huan je upotrebljavao, odvojeno i u raznim prilikama, tri halu­cinogene biljke: pejotl... tatulu... i jednu gljivu (verovatno Psilocybe me­xicana)... Zbog svojih osobina one su se veoma mnogo upotrebljavale: za zadovoljstvo, za lečenje, za magiju i za postizanje stanja ekstaze... Važnost tih biljaka sastojala se, za don Huana, u njihovoj sposobnosti da čoveka dovedu do stanja naročite percepcije... To sam nazvao „sta­njima ne-obične stvarnosti“. Don Huan je verovao da su stanja ne‑obične stvarnosti jedini način pragmatičnog učenja i jedini put za sticanje moći.

Pre više od četrdeset i pet godina student antropologije, Karlos Kastaneda, objavio je neobičan rukopis koji je okupio čitavu jednu generaciju mladih tragalaca nezadovoljnih ograničenjima pogleda na svet koja im je pružala Zapadna civilizacija. Kastaneda je izazvao veliko interesovanje, ali i kontroverze, posebno u naučnom svetu. Mnogi su osporavali njegov rad ali čini se da je bilo mnogo više onih koji su u Učenju don Huana videli revolucionarni način sagledavanja realnosti i čovekovih perceptivnih moći. Ipak, kakogod čitali ovu knjigu, kao neosporni etnografski dokument ili kao proizvod neobuzdane mašte, jednu stvar ne možemo osporiti: to je priča o neverovatnom duhovnom putovanju koja je ostavila veoma jak utisak na milione čitalaca širom sveta, budući da interesovanje za ovu knjigu i posle toliko godina ne jenjava.