PRIČA O DUŠANU MATIĆU

Naš najpouzdaniji i najpoznatiji književni bio­­graf Radovan Popović Pričom o Dušanu Ma­tiću moćno i sasvim blisko ostvario je uvid u izu­zetno uticajnu i mnogostranu inicijativu pe­sni­ka, mislioca, romansijera, usmenjaka, prevodi­oca, kao prvorazredne ličnosti Beograda. Taj „fluo­re­scentni Matić” (Božidar Timotijević), taj pro­fe­­sor slobode, veliki mag razgovora izričito ur­ba­ne provenijencije, svakako je utisnuo snažan pod­­sti­caj bar trima naraštajima stvaralaca. Sle­de­ći nauk Andre Žida da fanove i mlade pesnike valja upućivati na njihov a ne na njegov put, on je, uvek pomalo iskosa, već od ranih pedesetih go­di­na ostvarenost potvrđivao pre svega kao drugo mi­šlje­nje. Antidogmatičar i solista po vokaciji, Ma­tić na Popovićevim stranicama, često na fonu no­vih otkrića, rukopisnih i epistolarnih, otkriva mnoge tajne vlastite izgradnje, kojoj se, uostalom, u oproštajnim rečenicama nakon njegovog odlaska, divio njegov nekadašnji nadrealistički saborac i koautor Koča Popović. Popović tanano raspliće fenomenologiju nastanakâ te famozne naše, druge nad­re­alističke centrale, u polemikama, zabranama, is­klju­čivostima, omrazama svake vrste. Ovde je do­bro uočeno kako odista prošlost dugo traje, i ka­ko je Matić, veliki pesnik prolaznosti, njenim fanto­mima bio odan od Radničkih novina Dušana Popovića (1915) do nikad do kraja završene Konačne jeseni.

Popović, koji je i sam ulazio u krug Matićevih prijatelja, i bio jedan od trojice koji ga je 1980. ispratio u konačnu bolničku, nikako sad već ne ho­telsku sobu, kao najveći oblik samoće, sve prove­rava, ali i tiho, gotovo šapatom poverava istine o magiji tog uspravnog čoveka koji je i u svom anti­herojstvu bio samostalan, predak mnogobrojnih aktu­elnih pi­saca, korespodent Bretona i Aragona.

Beogradski nadrealisti, naši mili bretoni, imali su sintagmu koja opravdava njihovu koheziju, da ne kažem sabornost: pisati u saradnji.

Dobro razaznajem da je ova knjiga, u duhovnom ali i stvarnosnom smislu, pisana u saradnji sa Matićem. Utoliko je njena vrednost značajnija a njena tumačenja temeljnija nego igde u ovom žanru u nas.

Draško Ređep