PRAVO NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU

U knjizi je objašnjena pravna priroda prava na suđenje u razumnom roku, ustanovljeno članom 6. stav. 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, veza ovog prava sa drugim pravima i slobodama iz Konvencije, kao i institutima izgrađenim kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava. U drugom delu, analiziran je institut prava na suđenje u razumnom roku u uporednopravnoj praksi, ukazano je na prednosti i mane pojedinih modela koji se koriste u nacionalnim sistemima. Posebno je sagledan pristup Republike Srbije u rešavanju ovog problema. U trećem delu razmatra se praksa i kriterijumi koje je Evropski sud za ljudska prava izgradio u vezi sa pravom na suđenje u razumnom roku. Ovi kriterijumi, poput složenosti postupka, ponašanja nadležnih organa države, ponašanja podnosilaca predstavki i značaja pitanja koje je predmet postupka za podnosioca, analizirani su kroz primere iz prakse Evropskog suda za ljudska prava. U narednom delu knjige izložene su odabrane odluke iz prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa suđenjem u razumnom roku, a u poslednjem delu i stavovi iz sudske prakse sudova u Republici Srbije. Osim toga, knjiga sadrži i integralan tekst Zakona o pravu na suđenje u razumnom roku i pregledne statističke podatke o radu Evropskog suda za ljudska prava.Treće izdanje sadrži dopunjenu praksu domaćih sudova, praksu i karakteristične primere iz jurisprudencije Evropskog suda za ljudska prava i ažurirane statističke podatke o radu ESLjP. Takođe, autor je na pojedinim mestima detaljnije objasnio pojedine institute.Autor je u dva mandata bio zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, a trenutno je načelnik Odeljenja za međunarodno pravne poslove u Ministarstvu spoljnih poslova i predsednik Komisije za međunarodno humanitarno pravo, u rangu ambasadora (2014‒2016).