NAŠ POGLED NA EVROPU

Rasprava o odnosu Srbije i Evrope nije obeležila samo našu noviju istoriju već se ona odvija u punom intenzitetu i danas, na početku druge decenije dvadeset prvog veka. O tom odnosu se nezaobilazno raspravlja na svim nivoima našeg savremenog političkog i društvenog života. Tok diskusije se odvija između dve krajnosti: od potpune negacije težnji za priključivanje Evropi, a samim tim i postojanja naše evropske tradicije, do nekritičkog glorifikovanja evropskih procesa, i to bez stvarnog uvida u ograničavajuće istorijske i društvene okolnosti. Pojam evropeizacije u našim prilikama blisko je povezan s procesima modernizacije Srbije. Oni se mogu posmatrati kao sinonimi u našem državnom i političkom razvoju. Često se prenebregavaju teške i ograničavajuće okolnosti koje su pratile, a prate i danas naše procese evropeizacije i modernizacije. Može se čuti već oveštala fraza da smo mi uvek bili Evropa i da se to jednostavno, i samim sobom, podrazumeva, te zato nije ni potrebno učestvovati u procesu evropskih integracija, niti afirmisati postojanje naše evropske tradicije. Ovako strukturiran odnos samo je izraz naše duboke političke podeljenosti na proevropske i antievropske snage, a pri tome sva relevantna istraživanja javnog mnjenja jasno pokazuju da je većina građana Srbije opredeljena za Evropu. I u tome je najveća protivrečnost između našeg odnosa prema Evropi i samog procesa evropskih integracija.Tekstovi u ovom zborniku objedinjeni su s ciljem da ukažu na samo deo različitih mišljenja o Evropi nastalih između dva svetska rata, kao i na postojanje tradicije razmatranja različitih aspekata evropskog ujedinjenja. Na ovaj način se otkriva naše bogato intelektualno nasleđe koje ima veoma veliki značaj i za današnje razumevanje aktuelnih tokova evropskih integracija. U tekstovima se jasno ogleduje da se u tom periodu odvijala ozbiljna politička i naučna debata o Evropi i istorijskim i političkim izazovima u kojima se ona tada nalazila. Mnogi problemi i pitanja, koji se otvaraju čitanjem tekstova, ostaju u našem fokusu i danas. U tome i jeste vrednost tradicije – u neprestanoj težnji da se pokažu izvorišta naše političke misli koja nije u pravom svetlu afirmisana i izneta na uvid javnosti. Ova hrestomatija upravo reafirmiše deo naše političke tradicije koji se odnosi i na naše savremeno poimanje i shvatanje Evrope. Na taj način se pokazuje da su naša evropska opredeljenja mnogo dublja i kompleksnija od prigodnih političkih floskula i izbornih parola.