MARKETING UMETNOSTI

Ključne reči Diglovog pristupa marketingu umetnosti jesu: unapređivanje prodaje. I bez obzira što i u uvodu i u zaključku navodi definiciju koja se bavi pre svega marketingom umetnosti kao promocijom i popularizacijom umetnosti, u središtu njegovog interesovanja je prodaja i prihod koji se tom prodajom ostvaruje. Cilj marketinga po Diglu dakle jeste: naterati ljude da kupuju, da kupuju više, da kupuju češće. Sve marketinške tehnike koje opisuje, Digl naziva mađioničarskim trikovima, trikovima koji nisu usmereni da samo učine ponudu atraktivnom, već su to trikovi koji građanstvo navode na to da postane publika – klijent, potrošač. No problem i nije samo to – znatno veću prepreku razvoju poslovanja umetničkih ustanova predstavlja „nepostojeće tržište”. Sam Digl za njega uvodi termin neraspoloživa publika. Stoga je i kod nas, ali i u svetu, osnovni zadatak marketinga umetnosti i kulture upravo stvaranje i proširivanje tržišta. U ovoj knjizi tome je posvećeno poslednje poglavlje koje mogućnost pristupa nedostupnoj, neraspoloživoj publici, vidi pre svega kroz edukativne programe.