EMOCIJE U POLITICI

Živimo u dobu kad Nemačka kolonizira Evropu. Izjava ne­mačke kanclerke: „Nijedna zemlja, nijedno finansijsko mesto i nijedan finansijski produkt ne sme više da ostane bez nad­zora” znači kon­trolu i kaznu.

Za Srbe je od velike važnosti da razumeju emotivan stav današnje Evrope prema njima.

Emocije igraju centralnu ulogu u kontroli ljudskih po­stu­paka.

Mržnja prema susedima ima korene u identitetu pojedinca: on se oseća kao deo jedne familije, plemena sa istim dijalektom, jedne nacije. Svi ostali su samo susedi, potencijalni objekti mržnje.

Verovatno najbolji primer neuspelog pokušaja suprotnog razvoja (ujedinjenja) nacija, jeste osnivanje Jugoslavije, borba protiv nje i njen raspad – sve u toku jednog veka. I taj proces je ovde predmet ispitivanja.

Na šta liči Evropa danas?

Samo jedna manjina građana Evrope, nepunih 50%, žele i odo­bra­vaju članstvo njihovih zemalja u Evropi. Učešće građana u izborima za evropski parlament je još skromnije – oko 40%. To je baza njegovog legitimiteta.

Evropljani su dakle manjina u Evropi ili, drugim rečima, Evropi nedostaju Evropljani.

Većina zakonskih propisa ne potiče danas od nacionalnih par­lamenata, nego od briselske komisije. Moć evrokrata stalno raste i ima sve više karakter monopola. Njihovi propisi su obavezni za sve evropske zemlje i skupljeni su u jednom kodeksu sa šestocifrenim brojem strana. Tako vredni su evrokrati.

U raznim zemljama Evropske unije nema velike razlike u stavu štampe prema Srbiji i Srbima. Razlike su u osećanjima koja se na čitaoca prenose, i u kojoj formi se to čini (kratka, senzacionalna, pseudonaučna, podsmešljiva, sarkastična itd). Stoga je dobro da se srpski čitaoci, bilo da su za Evropsku uniju ili ne upoznaju sa stavom Nemaca a i Nemci sa stavom Srba.