BRODOVI JEZDE KA USPEHU

Poziv na putovanje

Putovanja, putovanja, putovanja. Da li sa više znamo bolje? Ili sa manje maštamo više? Koliko je daleko – blizu nama? Koliko smo svi mi, ustvari, jedno „ja“?

Putopisi koji se nalaze pred vama, nastali su neplanirano. Ali, onda kako to biva sa isprva „neplaniranim“ događajima i namerama, polako sagledavamo nameru i potrebu i postajemo svesni: ništa nije slučajno i sve ima svoj smisao, koji nam ne mora uvek u početku biti jasan!
Putovanja, putovanja, putovanja...

Imala sam sreću da izaberem roditelje koji su voleli da spoznaju i upoznaju svet. Imala sam sreću da izaberem roditelje koji su voleli ljude i koji su uvek želeli da pomognu drugome. I tako je meni ostalo samo jedno - da nastavim njihovim putem - da otkrivam svet i da darujem sebe...

Putopisi su započeti onoga dana kada sam dobila poziv da predajem na fakultetu u Kini. Kada sam osetila snagu vekova prošlih i novo dolazećih i morala svoje spoznaje da podelim sa svojim prijateljima. Stoga, putopisi često imaju formu razgovora sa prijateljima. A u njima toliko toga...

A u njima toliko toga... Od istorije i geografije. Od politike i ekonomije. Od kulture do kulture. A pre svega, ovo su putopisi o ljudima i njihovim nadanjima i strepnjama koje su iste i u Indiji i Dominikanskoj Republici, kao i u Švajcarskoj i Argentini...

Povod mojim putovanja je uglavnom bio poslovan. Razvila sam kurs na fakultetu u Americi na kome predajem, koji za cilj ima upoznavanje drugih kultura: organizaciju i funkcionisanje političke vlasti, međunarodnih odnosa, poslovanja preduzeća, obrazovnog sistema, do uticaja istorije i geografije, religije i ne religije na postojanje ljudi u različitim zemljama. Kao gostujući profesor na fakultetima od Azije do Južne Amerike,  imala sam priliku da upoznam mnogo ljudi koji su mi pomogli da njihove zemlje doživim na poseban način.

Stoga moji putopisi imaju miris i ukus, maštu i stvarnost svih ljudi koji su obogatili moje postojanje i čije darove želim da podelim sa vama.

Ali, pre toga svakako i ovo. Želim da izrazim duboku zahvalnost svim ljudima koje sam upoznala, onima koji su mi postali prijatelji, svojim studentima, Bobanu koji je stvorio novu lepotu u mome životu, ali i onima koje nisam upoznala ali čije postojanje je na neki čaroban način deo mojih misli i trajanja.

Najveću zahvalnost dugujem svojoj mami Branislavi i njenoj ljubavi i hrabrosti da mi podari svet, i svome tati Milentiju, njegovoj ljubavi i nepokolebljivoj veri u istinu.
 
Gordana Pešaković
Sarasota, oktobra 2011.