ZLATNO PERO

„Zlatno pero” je roman o kratkom ali uzbudljivom životu Volfganga Amadeusa Mocarta. Ispisan je kao dnevnik njegove starije sestre Nanerl. Duhovito i zanimljivo, Nanerl odmotava klupko priče o svome slavnom bratu, prizivajući najpre slike iz njegovog ranog detinjstva, kada je sa samo četiri godine napisao prvu kompoziciju. Pred čitaocima je defile: Volfgangovi uspesi, gde kao čudo od deteta svira na evropskim dvorovima, smenjuju se sa slikama dečaštva i prvih ljubavi, da bi ta neobična povest o neobičnom mladiću, kako godine na hartiji odmiču, poprimila grube rubove egzistencijalne nužde. U središtu Nanerlinog skaza sada vidimo Mocarta kako se u nimalo nežnom i blagonaklonom svetu doslovno bori za goli život, za fizički opstanak.
Nanerlina pisma čuvaju sećanje i nostalgiju. Događaji, pripovedanje, opisi, glasovi raznih znanaca i namernika otkrivaju Mocartov odnos prema porodici, prema ženama, kao i prema vladarima toga vremena i drugim kompozitorima, savremenicima genija iz Salcburga.
Iako je svet napustio sa samo trideset i pet godina, Mocart je čovečanstvu ostavio više od šest stotina dela. Njegov život i danas pleni pažnju ljudi ništa manje negoli njegova zvonka, gotovo nezemaljska muzika. Zato je ova knjiga – zapis o neponovljivom.