ŽIVOTINJSKA FARMA

Veliki engleski pisac Džordž Orvel (pravo ime Erik Bler), rođen je 25. juna 1903. u Indiji. Posle uzbudljive autobiografske knjige Niko i ništa u Parizu i Londonu (1933) napisao je i objavio nekoliko ro-mana, ali mu je prvi veliki uspeh donela knjiga Životinjska farma (1945), da bi svoj opus zaokružio romanom Hiljadu devetsto osam-deset četvrta (1949). Životinjska farma je odmah privukla pažnju širom sveta, prevedena je na sve svetske jezike i ušla u programe školske lektire u mnogim zemljama. Ovo retko subverzivno delo, neka vrsta primenjenog Komunističkog manifesta, poteklo je pre svega iz Orvelovog revolta protiv Staljinove diktature u SSSR-u,jer se Orvel, tada zakleti levičar i idealista, borio u Španskom građanskom ratu, gde su mu se otvorile oči. I zaista, ova višeslojna satira današnje situacije u svetu, u kome su radnici ono što su životinje na farmi, počinje njihovom pobunom, a završava se tako što bivaju nanovo porob-ljene od sebi sličnih, tj. svinja, kojima su prepustile da donose odluke u njihovo ime. Koliko god je knjiga kritika socijalizma u Rusiji, toliko je i kritika kapitalizma, jer su u oba sistema ljudi obespravljeni i porobljeni.U svom nikad objavljenom predgovoru za prvo izdanje Životinjske farme, Orvel piše kako je dobio inspiraciju da napiše ovu knjigu: „. . . video sam dečaka od oko deset godina kako upravlja ogromnim konjem upregnutim u kola, šibajući ga kad god bi pokušao da skrene s uske staze. Kad bi takve životinje samo postale svesne svoje snage, pomislio sam, ne bismo imali takvu moć nad njima, a čovek izrabljuje životinje na isti način kao što bogati izrabljuju proletarijat.“Sada, 75 godina otkako je objavljena, Životinjska farma je aktuelnija nego ikad, pre svega kao kritika svakog sistema u kome mali broj bogatih i moćnih eksploatiše i drži u ropstvu sve ostale ljude.