ŽIVA UMETNOST

Švajcarski scenograf Adolf Apija (1862–1928) predstavlja jednu od najznačajnijih pozorišnih ličnosti u Evropi u prvoj polovini 20. veka. Ovaj svestrani pozorišni stvaralac zaslužan je za ostvarenje drugačijeg, kvalitativno novog odnosa glumca prema prostoru igre.Izdanjem ovog izbora Apijinih teorijskih radova, na 150-godišnjicu njegovog rođenja, zaokružen je ciklus prevoda velikanovih knjiga.Postoji, međutim, jedna forma umetnosti koja ne nalazi mesto ni među lepim umetnostima, ni u poeziji (ili književnosti), a koja je ipak umetnost u punoj snazi tog termina. Želim reći umetnost dramska. I tu jezik pokušava da nas usmeri. Reč dramaturgija, koju upotrebljavamo retko i s malom odbojnošću, za dramsku umetnost je isto što i, u obrnutom smislu, poetska umetnost za poeziju; ona se tiče isključivo dramaturške tehnike, i to samo jednog dela te tehnike.Eto, dakle, jedne važne umetničke forme koju možemo imenovati jedino ako ispred nje stavimo reč: umetnost. — Zbog čega? (odlomak iz knjige)