ZAPISI O PRODAVCU KRVI

Višedecenijska praksa prodaje krvi u siromašnim ruralnim područjima Kine izrodila je sasvim novu „tradiciju“ koja, baš kao i drugi vidovi kineskog društvenog života, podrazumeva odgovarajuće običaje, ritualne obrasce ponašanja i sujeverje. Spletom životnih okolnosti, glavni junak, Sju Sanguan, postaje inicijant, a zatim i prenosilac ove nove tradicije. U vreme kada ne postoji privatnost i kada sudbinom pojedinca rukovode plakati na oglasnim tablama, krv postaje jedini privatni posed i valuta kojom može da se obezbedi egzistencija cele porodice. Nekoliko godina po objavljivanju Ju Huaovog romana, kineska javnost suočila se s neprijatnim otkrićima o korupciji i nemaru u zdravstvenom sistemu, No, Zapisi o prodavcu krvi mnogo su više od hronike anomalija kineskog sistema zdravstvene nege. Kao i u romanu Živeti, istorija se surovo poigrava sa glavnim junakom i njegovom porodicom, pa Sju Sanguan zaključuje da je tokom kampanje Velikog skoka napred država postala „isto što su nekad bili zemljoposednici“, a Kulturna revolucija nije ništa drugo do „vreme za ličnu osvetu.“

Baš kao što je u Živeti do apsurda doveo pojedina taoistička načela, Ju Hua se u Zapisima o prodavcu krvi ironično i duhovito poigrava suštinski konfucijanskom idejom o ritualizaciji tradicije, ali i izrekama koje tu tradiciju prate. Nije nimalo slučajno što ova dva njegova najpoznatija dela dobrim delom predstavljaju intiman i kritičan osvrt na Maovu Kulturnu revoluciju, jer ju je Ju Hua lično doživeo.

Iz Pogovora