VREME BEZ BIĆA

Posle usvajanja Hajdegerovog dela (Um crne šume, 2019) autor je preduzeo njegovu temeljnu kritičku analizu u cilju njegovog prevladavanja. U središtu razmatranja je problem fundamentalne ontologije, s dva generalna zaključka: prvo, Hajdeger nije u stanju da razvije njen koncept zato što je osujećen osnovnim strateškim ciljem: pitanjem smisla bića kao bića. Drugo, pokazuje na koji način je moguće razvijanje njenog koncepta.

Pleni autorov zahvat kojim sve pojedinačnosti Hajdegerovog dela razmatra u okviru njegove celine, rekonstruisane iz njegovih sabranih dela. Pritom Hajdegera obrađuje imanentno kritički i na osnovu dobijenih rezultata izvodi ocenu o značaju njegovog dela u filozofiji XX veka. Poseban kvalitet predstavlja autorovo otvaranje novog horizonta interpretacije, razgraničenjem analitičkih nivoa, izlaganjem dijalektike straha i strepnje i filozofsko-teološkog smisla Hajdegerovog projekta. Krunu ukupnog izlaganja i kritike, predstavlja autorov doprinos u koncipovanju fundamentalne ontologije kao jedino preostale „prve filozofije“ posle pada transcendencije. Taj deo je od središnjeg značaja za naizgled preambicioznu nameru prevladavanja Hajdegera. Posle ove, originalne ili sasvim atipične i kontroverzne knjige, u oblasti Hajdeger?interpretacije više ništa neće moći da bude kao pre. Ona će bez sumnje novim tumačima davati podstrek za savim novo čitanje i tumačenje Hajdegerovog dela.