UČITI OD PRIRODE

Nakon Čarolije vode i Plodne zemlje iz štampe je izašla i treća, možda i najzanimljivija, knjiga sa tekstovima Viktora Šaubergera.

Viktor Šauberger (1885-1958), po zanimanju šumar, bio je izraziti holističar. Poticao je iz porodice čiji je način života bio nesvakidašnji čak i za period pre jednog veka. Pripadnici nekoliko generacija Šaubergerovih živeli su u nedirnutim alpskim šumama. Razumeli su mnoge prirodne zakone. Takvu bliskost sa Prirodom nasledio je i Viktor Šauberger, koji je u mladosti odbijao da upiše fakultet iz straha da će biti indoktriniran, verujući da bi tako izgubio svoju intuiciju i sposobnost da vidi čarobne međupovezanosti svega u Prirodi. Recimo, on je mogao da uđe u viša, suptilnija stanja svesti kao kada je, po njegovim rečima, dozvolio svojoj svesti da uđe u protičuću vodu potoka da bi mu se ona vratila sa intuitivnim znanjem o tome šta je vodi potrebno da bi bila zdrava.

Ova knjiga nije povratak u neko romantično doba, diskreditovanje nauke kao discipline, ili tehnologije kao sredstva koje nam olakšava život. Ona je o tome, kao što je Šauberger govorio, da se „razmišlja za oktavu više“.