TRČIM SPORO

Mene niko vaspitavao nije
samo su me zalivali ljubavlju
i puštali da rastem sama
pod prostranim indigom neba
koje otkriva raskošnu budućnost
a srebrni sjaj zvezda
plete uzburkane snove
u maloj radoznaloj glavi
željnoj velikog života.

Spavala sam bez straha
samo u kolima
dok se kotrljaju točkovi u crnoj noći
a leptiri i bube presecaju svetlosni trag.

Tu mi nikakve aždaje i besni dlakavi vuci
nisu mogli pojesti tabane,
čuvao me mirni šapat roditelja.

U belom gradu u četiri zida
igrala sam igre od mašte, sama
sa sto zamišljenih lica i igrica
i čekala da život konačno počne.

A živela sam samo u malom seluu sred šumegde je mirisala prašina na putui trava u mokrom kanalui pečenjak u vatri koja tera komarcei omekšale ljubičaste šljivei kravlja balega i zlatno senodok pada veliko žuto sunceu zelenu slavonsku ravnicu.Pobrkalo mi se nešto u tom odrastanjušta je stvarno, a šta samo prividi to nebi bio nikakav problemda odrasla umem da prepoznamdo čega mi je više stalodo onoga što jesamili onoga što bih volela biti.