TRAGOVI STAROG TAJNOPISA

Moderna srpska književnost izučava se uglavnom sa stanovišta globalnih poetičkih tokova. Ona, međutim, skladišti i informacije o svojoj rodonačelnoj kulturi. Tražeći njene korene dublje u prošlosti, ova knjiga ispituje način na koji mit, integrisan u književno delo, može postati postupkom modelovanja, odnosno način na koji mu poetski tekst pristupa. Polazeći sa semiotičkog stanovišta, formuliše se teorijsko-metodološki okvir koji razmatra principe prekodiranja mita u književnost.

Pod terminom mit podrazumeva se spoznajno-stvaralački mehanizam, obuhvaćen u aspektu slikovne konceptualizacije čulnog iskustva. Slika celovitog sveta, koju produkuje taj specifičan oblik svesti, strukturira se na principu binarnih opozicija, te otelovljuje predstavama o prostoru i vremenu, karakterističnim za tradicijsku kulturu. Krajnja instanca ovakvog pristupa jeste nastojanje da se srpska književnost proučava i polazeći od matične kulturne tradicije, nastojanje koje je ne zatvara u njene nacionalne okvire, već se obraća univerzalnom supstratu umetnosti i duhovnih delatnosti čoveka.