SVETLONOSAC VLADIKA DR. DANILO KRSTIĆ, EPISKOP BUDIMSKI, KAO DUHOVNI RODITELJ

Po stazama duhovnog života ne može čovek sam da korača. Potreban mu je vođa, učitelj, otac duhovni. U suprotnom, izlaže se velikoj opasnosti da upadne u duboku jamu, iz koje će se teško izbaviti bez pomoći onih kojima je poznat put izbavljenja. Bog je predobri Otac. Bog vodi računa o svakom Svom stvorenju. Pomaže i vraćanju čoveka u prvobitnu rajsku zajednicu sa Bogom, upravo tamo gde mu je mesto.

Bog ne deluje Sam. Za spasenje samo jednog čoveka uključuje čitav nebeski svet, kao i Božje saradnike na zemlji u liku duhovnika i monaha i monahinja. Za mene je Bog odabrao i pripremio vladiku Danila, a mene je uputio na Vladiku. Tako je vladika Danilo postao najveći Božji dar koji sam u životu primila.

Jedna stara poslovica nas uči: Prazan klas se uvis diže, a pun zemlji povija. Moj duhovni Otac je bio klas pun jedrih zrna. On toga nije bio svestan. Velikim i značajnim ljudima nije poznato da su oni veliki i značajni. Vladikine najdublje vrednosti su bile tihe i nenametljive. Kao da je namerno živeo život običnog čoveka koji ne pridaje značaj malim stvarima. Ali On je bio Arhijerej Pravoslavne Crkve u Srbiji i znao je da, kada u toku bogosluženja nosi mitru na glavi svojoj, onda je On ikona samoga Hrista. To je dostojanstvo koje, ponekad, zbog revnosti za Crkvu i poredak u njoj, treba da bukne čak i da se razgnevi radi revnosti za istinu Božju i krasotu Doma Njegovog. A ko to da razume? Možda samo bestrasan čovek. A zar i Gospod u gnevu nije izgnao prodavce iz hrama? Znači, nije uvek bio krotak i tih. I opet, ko sve ovo da razume.

Duhovno očinstvo ili materinstvo nije ni jednostavno, ni lako. Povezano je sa velikim naporima i odgovornostima i sa jedne i sa druge strane. Radi se o dve kompletne ličnost gde svaka ima svoj način života, svoje osobine, navike i svoje mišljenje. Zato se bira osoba koja će moći da nam odgovara, da nas razume i da nas vodi putem spasenja. Osoba sa kojom ćemo moći. Duhovni roditelj se jednom bira.

Na stranicama koje slede osvetljena su moja subjektivna sećanja na vladiku Danila i na događaje koji su pratili naše zajedničko putovanje kroz duhovni život. U tom kazivanju je bilo neophodno da predstavim Milicu Obradović pre vladike Danila, u Njegovo vreme tj. u vreme naše saradnje, kao i prve godine života monahinje Makarije. Čitalac će sam zaključiti koju ulogu je imao vladika Danilo u preobražaju jedne mirske ličnosti u drugu duhovnu ličnost i neka mi oprosti što je, samo iz tih razloga, bilo neophodno da napišem koju i o svojoj malenkosti. No, krenimo redom...
U manastiru Sokolica, na Preobraženje 2016. godine