ŠATRA ČUDESA

Roman Šatra čudesa (1969) Amado je smatrao svojim „najomiljenijim delom“ čija ga je tema „najviše doticala“, a glavnog junaka Pedra Arkanža „najpotpunijim“ od svih likova koje je stvorio. Krajem šezdesetih godina XX veka u Salvador de Baiju stiže američki nobelovac Džejms Levenson da bi rekonstruisao životopis samoukog etnografa s početka veka, velikog veseljaka, zavodnika i buntovnika, ubogog siromaha ali i velikog gospodina, „pesnika nauke“ i uopšte jednog od najoriginalnijih sinova Baije, živopisne provincije i istorijske i kulturne prestonice Brazila. Pripovedajući o Arkanžovom pionirskom nastojanju da sagleda i zabeleži karakter osobene brazilske kulture i saživot naroda  izmešanih rasa, Amado ispisuje svojevrsnu povest formiranja brazilske nacije, „melezinstva“ i religijskog sinkretizma, istovremeno izvrgavajući ruglu sve vrste predrasuda, kolonijalne i rasne teorije, moralno licemerje, lažnu nauku i ispraznu erudiciju. Roman je ujedno i hronika Salvadora, glavnog grada Baije, „grada svih svetih i svih grešnih“, njegovog vavilonskog šarenila i atmosfere u čijem se magijskom sfumatu brišu granice između stvarnog i čudesnog, neverovatnog i mogućeg.

„Spoj afričkih rituala, fascinantnih običaja i čudnih i neponovljivih likova daju ovom romanu bogatstvo i toplinu kojima je nemoguće odoleti.“
Washington Post

„U Amadovim romanima ne postavlja se pitanje ideologije jer su kod njega najznačajniji život, to jest skup pokreta i povika, izvestan poredak poleta i želja, ravnoteža koja postoji između ’da’ i ’ne’, plamen strasti o kojem se ne može govoriti. Ne raspravlja se o ljubavi: dovoljno je voleti i to svim čulima. Nema reči o bratstvu: samo ruke crnaca i ruke belaca (malobrojne) koje se rukuju."   
Alber Kami

„Vešto preplićući eruditski i popularan stil pripovedanja, Amado izvrgava kritici represiju religijskih običaja i kulturnog nasleđa brazilskih crnaca iz dve vremenske perspektive: s početka XX veka, kada je živeo njegov junak Pedro Arkanžo, i iz osetljivog istorijskog konteksta druge polovine XX veka, u vreme vojne diktature, kad je nastao ovaj roman.“
Žoao Žoze Reiš