REKLAMOKRATIJA

Na prenaseljenom svetu, biznis je preuzeo političku moć nacionalnih vlada. Države postoje samo da bi obezbedile život velikim transnacionalnim korporacijama. Reklamiranje je veoma agresivno, i najplaćenije je zanimanje. Javnost se neprestano obmanjuje da misli da je kvalitet života unapređen proizvodima koji se nude. Tome se suprotstavljaju konzervacionisti, kojima se, nakon što je iskusio život potrošača, odnosno radnika na putu da od roba postane robot, pridružuje i reklamokrata Mič Kortni, u času kada se popeo na sam vrh tehnokratske hijerarhije. Konzervacionisti su protiv bezobzirne tehničke civilizacije koja uništava prirodu čoveka i Zemlje, protiv njenog socijalnog ustrojstva, odnosno bezdušne borbe reklamokrata i potrošača i divlje konkurencije među samim reklamokratama.

Tržište je mišolovka u koju ljude tera hipnotička reklama, sistematski teror, kao i veštačka hrana, začinjena narkoticima koji umrtvljuju svest i volju. To je klasna borba između buržoaske tehnokratije i proletarijata, u kojoj nijedna strana ne bira sredstva. Ovakva konkurencija izaziva da se ljudska čula, nagoni i interesi okreću protiv razuma i osećanja, naročito protiv ljubavi. Da bi umrtvila osećanja i ošamutila razum, reklama vrši sveobuhvatan i neprestan napad na sva čula. U službi konkurencije i eksploatacije, ona se upinje da razum baci pod noge slepim nagonima. Ljubav postaje opasna, subverzivna snaga, a baš ona preobraća reklamokratu Kortnija u konzervacionistu. Ta promena je i dramski klimaks romana, a antiklimaks je kosmički pohod Kortnija i konzervacionista na Veneru, sa ciljem da se na toj planeti uredi ljudsko društvo slobodno od zemaljskog tehnokratskog totalitarizma.