RAZMIŠLJANJA O MORSKOJ VENERI: VODIČ KROZ KRAJOLIK RODOSA

„I u trenu ponovo vidim Grčku koju volim: golu sirotinju koja donosi radost bez poniženja, čestitost i učtivost ostrvljana, podele i nitkovluke građana, štedljivost i zavist sitnih posednika. Vidim krčme sa vencima lovora, jaganjce kako se okreću na ražnju za Uskrs, dugobrade junake, smrskane mermerne skulpture. Ka istoku se sada pruža Anadolija, suncem opaljenih planina koje umuju pod krilima orlova, gde pastir po ceo dan korača među bokorima mirte i maginjama osutim bleštavocrvenim bobicama. Jednog dana ćunaći pravi način da ovo rečima izrazim…“ Lorens DarelRazmišljanja o Morskoj Veneri predstavljaju jedinstveno svedočanstvo o Rodosu krajem četrdesetih godina prošlog veka. Kombinujući fikciju, putopis i reportažu, Darel vodi čitaoca kroz prirodu Rodosa, upoznaje ga s njegovim živopisnim stanovnicima, ali i sa slojevima istorije koji su se vekovima taložili na ostrvu.Darelovo stilsko umeće odlikuju smele metafore, pronicljiva zapažanja, neobična i upečatljiva poređenja, te mu otuda prilično lako polazi za rukom da svojim slikovitim pripovedanjem pred čitaocem oživi svaki segment rodoske istorije, počevši od opisa sudbine statue Morske Venere, preko opsade Rodosa i konstrukcije opsadne naprave helepolis iz čega je proistekao čuveni Kolos, pa sve do srednjovekovnih tragova vladavine vitezova Reda Svetog Jovana i skorašnje istorije koja zahvata ne tako davnu fašističku okupaciju ostrva i posleratne godine kada je pisac boravio tamo. U Razmišljanjima o Morskoj Veneri Darel svoj raskošni stil ne čuva samo za opise Kolosa sa Rodosa, on ga ne štedi i kada je u pitanju slovoslagač Manolis ili seoski vašar, te se stoga dramatičnost i uzbuđenje provlače kroz sve delove teksta i ublažavaju njegovu tematsku heterogenost.