PUT SAVRŠENSTVA

Tereza iz Avile smatra se za prototip autentičnog feminizma; njen nemir je čežnja da nezadrživo napreduje kroz strasna iskustva hrišćanskog života; njena skitnja, neumorni pohodi prašnjavim putevima Kastilje i Andaluzije za ljubav Hrista, svog mističnog Ženika, gde, međutim, obavlja sasvim konkretne, zemaljske poslove oko osnivanja manastira reda koji je reformisala, kongregacije bosih karmelićana. Tereza iz Avile pisala je o četiri glavna životna iskustva, telesnom, intelektualnom, moralnom i duhovnom, kao da slaže šarena stakla u kaleidoskopu: svi elementi sklapaju se, kombinuju i menjaju prikazujući njen složeni lik iz mnoštva uglova. Priča o ovom spisu počinje pričom o manastiru za čije sestrinstvo je u prvi mah bila napisana. Povest o „Novom životu“ Tereza započinje upravo time kako je 1562. u Avili osnovala red reformisanih bosonogih karmelićanki, i prvi u nizu, manastir Svetog Josifa, u skromnoj kući koja, kako kasnije beleži u Putu savršenstva, „neće napraviti veliku buku kada se bude srušila na dan Strašnog suda“.