PSEĆA SUZA

Poezija Radivoja Šajtinca obeležena je izrazito jakom emotivnošću koja nije izraz samo nekog stanja ili raspoloženja, nije samo uznemirenost, ona je više i dublje filozofska promišljenos. Pesme iz ove knjige su duboki žig trećemilenijumske pošasti i poremećenih vrednosti ali i snažni krik protiv sadašnjeg vremena u kojem je vernost značenje koje nestaje, vremena u kojem znamo koliko šta košta, ali ne znamo više koliko šta vredi; gde se trguje svim i svačim, pa i istinskom slobodom i ljudskim dostojanstvom.

Ove pesme su snažna refleksija obolelog sveta kojeg karakterišu otuđenje, depresija, melanholija, umor, strah i bol; sveta u kojem je čak i pseća suza i te kako prisutna, ali istovremeno i obavezujuća i sveta...

Ipak, trebalo bi naglasiti da nam Šajtinac kroz ovu knjigu poklanja i duh obnove i preobražaja. To njegovoj poeziji daje ozbiljnost, a od čitaoca se očekuje da bude aktivan sagovornik koji će u njoj umeti da pronađe utočište i uporište. Poezija Radivoja Šajtinca zaista je osobena, jer ovaj pesnik svoju pesmu izvodi iz najdubljih slojeva bića.