PRIMORAN

Čuveni psiholog Aleks Dalaver, koji pomaže policiji u rešavanju najtežih slučajeva, ponovo je na zadatku u neverovatnom trileru bestseler autora Džonatana Kelermana. Nezaboravna priča koja ubrzava puls, Predstavljajući se kao otmena žena, inteligentni ubica uzeo je svoju prvu žrtvu. Sledeći put se prerušio u slabašnog starca. Nema očigledne povezanosti između njegovih žrtava, osim njihovih poslednjih trenutaka koji lede krv u žilama. Zbunjen nepredvidljivošću ovog ubice, detektiv losanđeleske policije Majlo Stardžiz udružuje se sa psihologom Aleksom Delaverom i prateći ubičin krvavi trag izopačenosti, uskoro nailaze na jeziva otkrića: kidnapovanje i kasapljenje mlade žene; deceniju star, nikada razrešen višestruki pokolj u savremenom gradu duhova severno od L. A.; i davnašnji nestanak jednog para na sasvim drugom kraju zemlje na Menhetnu. Ono što povezuje sve ove napade je uvrnuti lanac besa, požude i najčudnije, najmračnije forme „dobronamernosti“ koju je Aleks Delaver ikada susreo. „Kompulzija“ prikazuje manijakalne rušilačke porive i laži koje ubice sebi govore da bi mogli da nastave s ubijanjem. „Neki ljudi ne mogu da prestanu da peru ruke. Drugi stalno iznova proveravaju da li su zaključali vrata. Kompulzije, od onih jednostavnih do žestokih, životna su činjenica. A evo i moje: ostajem budna do kasno čitajući romane Džonatana Kelermana.“ Linda Merou, Balantajn „Kraj kakav ne možete očekivati.“ Lajbari leder „Aleks Dalaver je moderni Šerlok Holms pitanja psihe.“ Pablišer „Kompulzija je majstorsko delo pisca koji je doveo svoju igru do vrhunca.“ Buk reporter ___________________ ODLOMAK IZ KNJIGE Ket je volela da krši pravila. Ne razgovaraj s nepoznatima. Razgovarala je s mnogo nepoznatih noćas. Takođe je i plesala s nekoliko njih. Ako su se kretnje tih nesrećnika mogli nazvati plesom. Teška, strašna posledica toga: nagnječen nožni prst, izvinjenje jednog jadnička u crvenoj košulji. Nemoj da se odvališ od mešanja pića. A šta biste onda rekli o long ajlend ledenom čaju, koji u suštini predstavlja sve moguće izmešano i najbolje je piće na svetu? Noćas ih je popila tri. Uz tri čašice tekile, pivo od maline i travu kojom ju je ponudio tip u staromodnom kuglaškom dresu. Da ne pominjemo... teško je prisetiti se. Šta god da je bilo. Nemoj da piješ kad voziš. Ma da, sjajna zamisao. Šta je večeras trebalo da radi, da dopusti jednom od ovih nesrećnika da odveze njen mustang do kuće? Zamisao je bila da se Rijana ograniči na dva pića i prema dogovoru vozi, da bi Ket i Beti mogle da se provode. Samo što su se Beti i Rijana smuvale s dva lažna plavušana u lažnim brioni košuljama. Braćom, nekom vrstom surferskih šmekera u Redondu. Mislile smo da se malo provedemo sa Šonom i Metom, hi hi hi. Ako nemaš ništa protiv, Ket. Šta je trebalo da kaže? Ostanite sa mnom, ja sam najveća nesrećnica? I evo nje u tri ili četiri ujutro, tetura napolje iz kluba Lajt maj fajer, tražeći svoja kola. Bože, bilo je tako mračno, zašto do đavola nisu napolju postavili osvetljenje ili već nešto...? Napravila je tri koraka, zapela štiklom na asfaltu i posrnula umalo uganuvši zglob. Uspravila se, boreći se da povrati ravnotežu. Superdevojku su spasli njeni brzi refleksi. Takođe su silom prilika bili primenjeni svi oni časovi plesa. No to nikada ne bi priznala majci, da joj da povoda za dodatno zvocanje u stilu rekla sam-ti ja. Majka i njena pravila. Nema belog nakon Praznika rada. To je imalo smisla u Los Anđelesu. Ket je napravila još dva koraka i elastična vrpca prslučeta boje šljive spala joj je s ramena. Nije se osvrnula na to, dopadao joj se poljubac noćnog vazduha na goloj koži. Osećajući se pomalo seksi, zabacila je kosu, a onda se prisetila da joj nakon šišanja i nije ostalo previše za zabacivanje. Vid joj se maglio – koliko je long ajlenda sručila? Možda četiri. Nakon dubokog otrežnjujućeg udisaja osetila je da joj je glava bistra. Onda joj se ponovo zamaglilo. Pa razbistrilo. Kao kad se roletne spuštaju i podižu. Ludilo, možda je ona trava bila tripovana... gde beše mustang... krenula je brže i ponovo zapela, refleksi Superdevojke nisu bili dovoljni, morala je da se uhvati za nešto – za neki auto... ne njen, nego neku usranu hondicu ili tako nešto... gde beše mustang? Trebalo bi ga lako uočiti pošto je na parkingu bilo samo nekoliko automobila. Ali tama je sve kvarila... nesrećne gazde kluba Lajt maj fajer prevelike su škrtice da ulože u neke reflektore, kao da ne zarađuju dovoljno na rulji koja se unutra tiska, a imaju izbacivače i sado-mazo fore – koje zezanje. Jeftina đubrad. Kao i svi muškarci. Osim Rojala. Verujete li, majka je najzad našla pravu stvar? Ko bi rekao da matora cura krije to u sebi? Ket se glasno nasmejala na tu zamisao. Nešto u majci. Nažalost, Rojal je išao u ve-ce svakih deset minuta. Zar to ne znači da mu je prostata zeznuta? Teturala je po mraku. Nebo je bilo toliko crno da nije mogla da vidi čak ni lance kojima je parking bio ograđen, ili magacine i prodaje na veliko od kojih se sastojao ovaj usrani kvart. Na internet stranici kluba pisalo je da se nalazi u Brentvudu. Bio je više nalik na dlakavi, smrdljivi pazuh zapadnog Los Anđelesa... u redu, evo ga, njen glupi mustang. Požurila je prema kolima kuckajući štiklama po kvrgavom asfaltu. Svaki udar izazivao je tihe odjeke i podsećao je kako ju je majka terala da stepuje kada je imala sedam godina. Kad je najzad stigla do kola, posegnula je u torbicu za ključevima i našla ih. Ispali su joj. Čula je zveket kada su pali, ali bilo je premračno da vidi gde. Naglo se sagnuvši zateturala se, oslonila se jednom rukom na zemlju i drugom počela da traži. Nigde ih nema. Nanjušila je neku hemikaliju dok je čučala, kao kad sipaš benzin u kola i bez obzira na to koliko kasnije pereš ruke ne možeš se otresti smrada. Curi joj gorivo? Samo joj je to trebalo. Nakon devet hiljada pređenih kilometara taj auto joj je samo pravio probleme. Prvo je mislila da je super, ali onda je shvatila da je krš i prestala da plaća rate. Ćao Re-po Mene. Ponovo. Mi ćemo se pobrinuti za isplatu, Katrina. Samo je trebalo da se prisetiš da svakog petnaestog u mesecu... Gde su prokleti ključevi! Ogrebala je zglobove o asfalt. Otpao joj je lažni nokat i osetila je da bi mogla da zaplače. A, imam vas! Mučeći se da se uspravi, pritisnula je daljinski upravljač za otključavanje, sela za volan i pokrenula motor. Auto se uzjogunio pa krenuo uz trzaj, i evo Superdevojke koja vozi pravo u crnilo noći – o da, uključi farove. Polako, s preteranom, pijanom pažnjom, kružila je, promašila izlaz, vratila se i izašla. Okrećući južno na Aveniju Korint, našla je put za Piko. Izvezla se na potpuno prazan bulevar. Previše motajući volan, završila je na pogrešnoj strani puta, okrenula je glupa kola i najzad ih vratila na pravu traku. Na Sepulvedi je naletela na crveno svetlo na semaforu. Nema kola na ovom potezu. Nema pandura. Projurila je kroz crveno. Jezdeći na sever osetila se slobodno, kao da je ceo grad – ceo svet njen. Kao da je neko bacio atomsku bombu a ona je poslednji preživeli. Zar to ne bi bilo divno, mogla se odvesti do Beverli Hilsa, projuriti kroz milion crvenih svetala, proplesati ispred Tifanija na Rodeo drajvu i odjuriti gde god želi. Planeta bez ljudi. Nasmejala se. Prešla je bulevare Santa Monika i Vilšajr i nastavila da vozi dok sa Sepulvede nije izašla na uključenje za autoput. S leve strane bio joj je autoput 405, izgledao je prosto kao niz razbacanih signalnih svetala. S druge strane crveneli su se obronci brda, uzdižući se prema nebu bez meseca. Nije bilo svetala u kućama od bilion dolara ispunjenim usnulim bogatašima. Ista vrsta idiota s kojima je morala da se nosi u La femu. Žene poput njene majke, koje se pretvaraju da nisu izborane i debele kao svinje. Misli o poslu izazvale su napetost kod Ket i ona duboko udahnu. To je izazvalo glasno podrigivanje pa poče da vozi brže. Tim tempom će preći brdo i zaista će brzo biti u svom stanu. Glupi mali brlog u Van Najsu, ali svima je rekla da je u Šerman Ouksu jer se nalazio na njegovoj granici, a i koga je uopšte briga? Iznenada su oči počele da joj se sklapaju i morala je da se razdrma i razbudi. Snažan pritisak na papučicu gasa i kola su jurnula. Jezdi napred, devojko! Nekoliko sekundi kasnije mustang se zakašljao, zacvileo i stao. Uspela je da smota nadesno, zaustavivši se tik kraj puta. Ostavila je auto na miru na trenutak i pokušala ponovo. Samo cviljenje. Još dva pokušaja, pa još pet. Sranje! Potrajalo je dok nije našla prekidač za svetlo u kolima. I kad su se kola osvetlila, zabolela ju je glava, a pred očima joj zatreperiše žute tačkice. Kad su nestale, pogledala je na merač goriva.