PRIČE O PROMAŠENOM VREMENU

Ovaj rukopis možemo uporediti sa Božjim ljudima Bore Stankovića, imajući naravno na umu da je ovo književnoistorijska a ne vrednosna paralela.

Vučković svakako pripada jednom nizu savremenih pripovedača Niša i Južne Srbije, gde je središte sveta koji on oblikuje. Taj kulturnoistorijski ambijent ovde je dobro iskorišćen kako za lokalizaciju pripovedanja tako i za ironične opaske o prestonici. Zbirka pri tome ima jedan vektor koji je vezan za središte Niša i jedan koji polako vodi priče u daljinu, sve do inostranstva. Drugi poetički vektor je između slike nekog junaka/junakinje u zatečenom stanju, na dnu društvene lestvice i propadanja koje se polako naznačuje u segmentima priča. Pogled na taj svet propasti daje priliku za razumevanje čitave epohe, pa to što su junaci „nišči“ ne ometa da se vidi više od onoga što bi neka mutna ili skučena svest mogla da ponudi.