PREKOMERNA UPOTREBA SILE

Priča koja uznemirava i provocira. Iščitavajući roman Prekomerna upotreba sile Vide Crnčević Basara, pisan tehnikom literarnog omnibusa, imamo utisak kao da prisustvujemo dramatično uzbudljivom rijalitiju kraja osamdesetih i kompletnih devedesetih godina prošlog veka, čiji smo bili i svedoci i žrtve. Kroz ovu storiju naglašene urbane ikonografije, tu na Karaburmi i u parku Studentskog trga cirkulišu predstavnici brojnih efemernih klasa – od gubitnika do sofisticiranih prevaranata, te imbecilnih i prepotentnih vladara situacijom i trenutkom. Pankeri, hevimetalci, narkosi, lezbosi, čine ceo jedan uzvišeni megapolijski haos, koji diše punim, žestokim i „kardinalnim plućima“. Priča o njima prerasta u ubedljivo štivo koje, bez obzira na punokrvni verizam, od stvarnosti ne traži ogledanje, već krv, znoj i suze. Vida Crnčević Basara na primeru porodične sage uskovitlava ogroman prostor značenja, kao što su obnovljena čulna, duhovna, telesna, tragalačka i samotragalačka, pojedinačna i kolektivna ljudska svojstva Naslovna paradigma je koncentrovano ishodište teme, dramaturgije, likova i odnosa, sećanja i stvarnosti, zebnji i posledica. Rat se na fonu porodice i određene uže zajednice tretira vrlo sugestivno i stilski ubedljivo, dobro diferenciranim likovima, njihovim po ličnom ishodu ipak različitim sudbinama, sledeći, uslovno rečeno, suptilnu autorsku narativnu strategiju. To se u prozi ostvaruje vrlo retko i uspeva samo ponekom.