POSLEDNJI KONJ POMPEJA

Najpoznatiji i najprevođeniji roman vodećeg savremenog slovačkog pisca Pavela Vilikovskog „Poslednji konj Pompeja“ je uzbudljiva priča u kojoj se u prvom planu pokazuju dva velika iskustva 20. veka. Jedno je politička represija ideološkog društva, kakvo je ono u kojem je junak romanu potekao. Drugo je iskustvo emigracije koje mu ostaje kao poslednji izlaz.
Osnovni prostor događanja u romanu je London, a osnovno vreme šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka. Iz tog prostora i vremena se pružaju narativni kraci prema drugim prostorima i vremenima, najviše prema Čehoslovačkoj od početka prošlog veka do vremena aktuelnog pripovedanja.

Policijski islednik u romanu „Poslednji konj Pompeja“ daje dozvolu glavnom junaku da otputuje na studijski boravak u London. Glavni junak, asistent režije, dobio je godišnju stipendiju za studijski boravak u Londonu i pre njegovog isteka traži načine kako da ga produži. Pred njim se otvara jedan od najbitnijih egzistencijalnih problema 20. veka: emigracija.
Ne snalazeći se ni kao postdiplomac, ni kao scenarista porno filmova, junak je napustio ideju o emigraciji i vraća se u domovinu u kojoj posle avgusta 1968. godine i tenkova „bratske pomoći“ sedamdesetih godina besni tzv. normalizacija. Iz svega ovoga nastaje bogata pripovedna slagalica, jedinstvena u slovačkoj književnosti.