PLAŠ

Plaš, podjezični noćni predstavlja mešavinu književnih rodova – poezije, proze i drame. Glavno filozofsko pitanje koje otvara autorka jeste fenomen straha i egzistencijalna jeza izražena kroz iskustvo savremene kiparske žene i majke.Plaš je predivna, bolna priča, nekad u stihu, nekad u prozi, a nekad i u formi pozorišnog komada. Ali, ako mene pitate, insistiraću na tome da je ovde 100% reč o poeziji.Hristina Linardaki Odlomak iz knjige Strah je prevaziđeno osećanjekoje liči na ženuzaljubljuje se u noći ženi se tišinom Glava prva: pesma u pesmi Jedne takve večeri najlepši stihbiće koralan i mirisaće na plišane smokvevrzmaće se među drvosmračjemi tad, gornji udovi slovā d postaćegrane i zborićedido-o i da-a i deo deo deoruku će mu držati luninai tajno ga proslavljatiprolećnom dalekovidošću (Varijacija)I čemu to što bez predaha sadim drvosmračje?U ritmu prolećne dalekovidosti vuče me tamo-amo luninaniti se mogu odupretiniti želim. Lunina luninaPusti me, uzmi me sa sobom, pusti me, uzmi mepusti me uzmi meuzmi meuzmi meuzmi me I kad rodiš ćerkunemoj je nazvati Moralinanemoj je nazvati Magdalinauveče idi da uzmeš se od seteno od nožako od kobisu od sušei počini na senokosu noćnomi nazovi je Lunina… O knjizi PLAŠ govori književna kritičarka Tamara Krstić, sledi čitanje odlomka