PEVANJE O VAKUUMIRANOM PILETU

Pola uzgaja piliće i brine se o njima, ali ih i ubija i prodaje na pijaci. Ona se, međutim, vezuje za njih i uspeva joj da ih žrtvuje samo ako im oda počast pisanjem njihovih biografija koje lepi kao etikete na vakuumirana pakovanja.

Kasniji prelazak u grad na industrijski nivo proizvodnje nije bez rizika jer nastojanje da se humanizuje meso namenjeno jelu postaje zamka.

Čovečanstvo polako iskače iz koloseka, kao žrtva kompromisa između ludačke želje za potrošnjom i strategija za poricanje krvave stvarnosti.

„Potpuno ćaknuta fikcija, žestoko i neviđeno duhovita (…) naleti smeha smenjuju se sa zabrinutošću i škrgutom zuba.“ – Kristin Fernio, Telerama