PENELOPA ČEKA

Imanuel Mifsud jedan je od najuticajnijih malteških pisaca, a njegova zbirka pesama „Penelopa čeka“ potvrđuje i njegov međunarodni položaj kao pesnika distinkcije.Lirična, melanholična, strastvena, njegova poezija je visoko impresionistička, puna nestalnih trenutaka koji odražavaju nepromenljivost sveta prirode s njegovim godišnjim dobima i „igrom talasa”, uzbuđenjem i bolom življenja, neumoljivošću starosti, neprekidnom tamom onoga što leži ispred. Mifsudov jezik je direktan i neukrašen, a ipak su slike koje on stvara uznemirujuće i diraju duboko.Pesnik i prevodilac Moris Riordan opisuje pesnika kao „trubadura najnovijih dana, čije sumorne, svojevoljne, prekomerne pesme zaslužuju široku publiku”, a ova zbirka pesama svojom „zvučnom muzikom i vibrantnom teksturom” svakako će ostaviti traga na nju. VETAR U SEPTEMBRU Vetar voli da se igra; ruga sejadnim dušama što blude mu telom. **Ne veruj severoistočnom vetruzacelo igra svoju zlobnu igruuverava nas da beremo cvećešto, gledajući izbliza, vidimoda je mrtvo, da je lišeno boje. **Vidim, malo po malo blediš, čiliš.Moje su oči boje mirnog morašto mi te je donelo bez mog znanja.