PANDORINA KUTIJA

Dve sestre. Krivica, neuhvatljiva poput vetra. Tri krhke žene, koje samo snaga praštanja može ponovo spojiti.

Talasi uzburkanog mora zapljuskuju obale Dorseta. Visoko na nepristupačnoj litici, stoji kuća čiji zidovi blistaju na svetlosti sunca. Mesto koje je Dora Tajd nekada zvala domom. Kao da kroz velike prozore još može da čuje zvonki smeh svoje sestre Kesi i zvukove srećne porodice.

Sada je priroda preuzela glavnu reč i stare zidine vile Tajdovih obrasle su bršljanom, u klupko tišine i tajni. Dora je pobegla, slomljena pod težinom krivice, koja se uvukla u najtanje niti njenog bića. Krivice koja joj ne dopušta da zaboravi onaj dugi, topli letnji dan pre toliko godina, kada su se ona i njena sestra igrale i tražile školjke skrivene među stenama. I onaj kratki, fatalni trenutak neopreznosti koji će uništiti čitavu porodicu. Ni posle toliko vremena, pesak i vetar nisu odagnali bol. Međutim, Dora nosi u sebi dah novog života i više ne može da beži – mora da pronađe izgubljene delove svog života i suoči se sa njima jednom za svagda.