OKRETIŠTE

Damir Karakaš je pre nekoliko godina bio fizički napadnut na okretištu tramvaja, posle čega je završio u bolnici, doslovno se boreći za život. Napadač nije otkriven, a ne znaju se ni motivi napada. Okretište je, prema rečima autora, roman o nemogućnosti da se išta uradi – osim da se o jednoj takvoj životnoj situaciji napiše roman.

Najbolje je sve zaboraviti; izdržati da zaboravim; živjeti život kao da se ništa nije dogodilo; čak navijam da policija ništa ne nađe; tješim se, ja sam pisac, jednog dana napisat ću roman o tome; u njemu mogu raditi što hoću; pucati, vraćati iz mrtvih, ponovno ubijati; da, tako ću se najbolje osvetiti.

Premda brutalni napad jeste motiv za ovaj roman, Karakaš o njemu piše samo u nagoveštajima. Njega ne zanima senzacionalistički prikaz nasilja; on nam hrabro, iskreno i u svoj svojoj ranjivosti iznosi osećaj bespomoćnosti, paranoje, gneva, i borbu između želje za osvetom i povratka normalnom životu nakon teške traume.

Ne samo da je Okretište najintimnije Karakaševo delo, ono je i svedočanstvo izuzetnog dara jednog od vodećih savremenih pisaca s ovih prostora, knjiga koju jednostavno ne smete da propustite.