OČI BOJE NEBA

Da li je roman Oči boje neba tumaranje po prošlosti u potrazi za izgubljenim vremenom da bi uspomenama pravdali lica u ogledalima koja nas upitno sustižu? Jeste. Ne da smo podosta obmanuti, nego smo podosta i sami, da li samo nehotice, kumovali krivnjama koje se kadikad teško daju ispraviti.

Moglo bi se kazati da je ovo romaneskno štivo i lamentovana zagledanost u biće i nemoć bića pred naglom bujicom ništavila. U celini uzev rukopis je u samoj reminiscenciji glavnih junaka romana (Nemanja, Milena, Dalibor, Anabela) nužno opervažen istorijskom faktografijom. „Svaka budućnost koja dospe na krilima euforije, tipičnog stanja duha u nas, tim istim krilima odleprša u prošlost po kojoj tumaramo tražeći izgubljeno“ zapisuje M. Dalmacija objašnjavajući umnu gestu Dalibora, profesora istorije, negdašnjeg ilegalca crvenih.

Životno pletivo Anabele (ljubav u trajanju nje i Dalibora) svilenim nitima vezuje lica pričom o ljudima i njihovim ćudima u teškim, dobrim i zlim vremenima (Tomas Švajcer, Frida, Gerhard). Anabelu, iz crnog vagonskog transporta ka Berlinu spasava savest i brižnost šefa stanice u Grinbadenu. Voljom Fride i Gerharda, potonja studentkinja germanistike, preživeće Drugi svetski rat u njihovoj seoskoj kući.
Dobri i ljudi plemenitog duha su u prvom planu ovoga romana koji je, tu i tamo, obojen svetlo-patetičnim nijansama.

Moglo bi se, uzgred, kazati da je ovaj roman i neka vrsta familijarne sage.

Romaneskna priča o Anabeli je sudbinska ispovest o jednoj zemlji koje više nema, o licima sa iskidanim fotografijama i pasportima uniženim do blatnog gliba i bola, o podlim i podmuklim intrigama zlih spodoba, o gadnim mučninama koje seju suludo narcisoidni doušnici, o zanosima i pobedama sručenim u ponor poraza u doba koje „nije obilovalo samo nadmenim političarima“. I kada su se pojavljivali „još nadmeniji istoričari“ sa ništavnim floskulama, u zemlji orobljenoj od sebe same, sa otužno moćnim i prljavim lažovima ogrezlim u nasilju i korupciji, od ćardžija i usitnjeno povezanih licemernih kameleona u grupnom portretu kriminogenog kapitalizma.

Anabela je lice u ozarenju romana.