OBNOVA SOLUNSKOG PROCESA; 2-13. JUN 1953.

Bez obzira što je proces iz 1953. takođe imao političke pobude, dobro je da stručna i šira javnost ima uvida u sadržaj i argumentaciju iznošenu tokom revizije Solunskog procesa iz 1917. godine pred dve sudačke instance. Jedan političkom borbom motivisan proces održan u egzilu pod okolnostima Prvog svetskog rata, objavljivanjem ovih spisa dobija zaokruženu sliku koja se stvarala još od pamfleta „Tajna prevratna organizacija“ štampanu još u vreme rata sa ciljem organizatora suđenja da opravda potrebu procesa protiv pukovnika Dimitrijevića i drugova, pa preko doktorske disertacije Apisovog sestrića Milana Ž. Živanovića, potom pisanja Vladimira Dedijera i drugih o pozadini Sarajevskog atentata.Sada će čitaoci iz konačne presude koja se objavljuje u ovoj knjizi videti ili prihvatiti kao utvrđeno da je Apis zaista u svom pismu sudu koje se nije raspravljalo, prihvatio da je on organizator Sarajevskog atentata i da je njegov izvršilac bio Rade Malobabić. Tada, 1953. mnoge činjenice se još nisu znale koje bi ovo dezavuisale. Mnogima će ovo biti korisno štivo sa pravim bogatstvom detalja, kako o prošlom tako i za sliku vremena o jednom i drugom procesu (1917, 1953).