NULA

Istorijski roman o stvaranju moderne matematike pokriva pet hiljada godina ljudske civilizacije. Radnja romana Nula počinje zbivanjima u ratnom Iraku 2003. godine. Matematička nula spočetka je u drugom planu - glavna junakinja je Aemer, to jest njena inkarnacija u pet različitih vremena: u današnjem vremenu ona je arheolog u Iraku, a u prošlosti sveštenica boginje ljubavi, prostitutka, čitačica snova, kradljivica i robinja. Njenih pet života, prepunih napetih životnih scena, kreću se kroz prostor Mesopotamije, Uruka, Ura, Vavilona, Bagdada i Iraka. Iako je roman podeljen u zasebne celine, sve one pripovedaju zajedničku priču o ženi koja nije u stanju da ispuni Odsutnost. Kada se Praznina proširi sa lika junakinje na univerzalnu ravan, dobijamo knjigu koja oslikava pet hiljada godina čovekovog simboličkog predstavljanja Praznine.

Deni Geđ, francuski autor rođen 1940. u Alžiru, bio je naučnik, profesor istorije nauke i epistemologije; po obrazovanju matematičar, i u ovom romanu o stvaranju nule još jednom je pronašao koliko književne toliko i precizne reči za matematičke i životne brojeve (Geđ je autor čuvenog međunarodnog hit romana o istoriji i geografiji matematike - Papagajeva teorema, Geopoetika, 2000).