NIHILISTKINJA

Ako uopšte postoji reč koja je opterećenija negativnim konotacijama od anarhizma, onda je to nihilizam. Glavni razlog možemo potražiti u činjenici da su nam osnovna sredstva za savremeno poimanje nihilizma prozna dela ruskih realista XIX veka. Turgenjev je prvi autor koji je zvanično upotrebio ovaj pojam, doduše u nimalo laskavom svetlu, baš kao ni Dostojevski posle njega. „Nihilist ... to je od latinskog nihil, „ništa“, koliko ja mogu suditi; znači ta reč označuje čoveka koji ... koji ništa ne priznaje?“(Turgenjev, I. Očevi i deca. Beograd: Prosveta, 1961)Šta je nihilizam zapravo bio? Nihilizam je bio omladinski pokret, filozofska tendencija, revolucionarni impuls. Nihilizam je bio vrednovanje prirodnih nauka. Nihilizam je bio poseban modni stil. Nihilizam je značio novi pristup estetici, kritici i etici. Nihilizam je predstavljao protivurečnost između detaljno razrađenog materijalizma i želje da se uništi društveni poredak. Takođe, nihilizam je predstavljao karakteristični ruski odgovor na uslove carističke reforme i ugnjetavanje.“Novi ljudi”, kako su ih zvali, postojali su i pre nego što je Turgenjev napravio karikaturu Bazarova. U Rusiji druge polovine devetnaestog veka, mestu rastuće tenzije, oni su bili jedinstveni prizor u svakom pogledu. Od osobenog stila odevanja – naočara sa plavim okvirima, visokih čizama, glomaznog štapa, kariranog pleda, dugačkih brada muškaraca ili kratko podšišanih žena – do zagovaranja beskompromisnog ateizma, ne-monogamije, pljačkanja banaka i falsifikatorskih afera svih vrsta, reč je o fenomenu koji je predstavljao duboki izazov svim aspektima tadašnjeg ruskog društva.Smatra se da je Mihail Bakunjin (1814-1876) objavljivanjem svog pamfleta „Reakcija u Nemačkoj“ (1842) i u njemu čuvene maksime „Verujmo, stoga, večnome Duhu što uništava i razara samo zato što je to neizmerni i večiti izvor svog života. I strast za uništavanjem je kreativna strast!“ istovremeno i predvideo i podstakao ideje nihilista. Posle velike domaće reforme i oslobođenja seljaka u šestoj godini vladavine Aleksandra II (1861) bili su ispunjeni svi uslovi da nihilizam i zvanično stupi na scenu:„Šta da se radi?“,Černiševski. „Katehizam jednog revolucionara“, Nečajev. Period Belog terora i „Vešalac Muravjov“.„Leto slobode“ (1873/74), kada su mladi i obrazovani idealisti napuštali urbanu Rusiju, odricali se svojih akademskih karijera i privilegija i u grupicama po troje ili četvoro išli da žive i rade na selu, samo zato što su verovali i znali da u seljacima prepoznaju agente društvene promene. Ilegalne organizacije, „Zemlja i sloboda“, „Narodna volja“. Donošenje smrtne presude za Aleksandra II. Fiktivni brakovi kako bi žene mogle slobodno da putuju ili uče visoke škole. Tajna okupljanja, ogledala u prozorima i drugi znaci za upozorenje. Racije. Pandurski uljezi međi nihilistima i obrnuto. Ivan Kovalski koji sa revolverom u jednoj, i bodežom u drugoj ruci brani sebe i svoju štampariju dok mu drugovi unutra spaljuju inkriminišuća dokumenta i sa prozora huškaju masu protiv pandura. Čitave noći provedene u slovoslaganju, hiljade letaka.Atentati, u desetine verzija – svojim entuzijazmom nihilisti nadoknađuju svoje streljačke nepreciznosti. Stotine metara prokopanih tunela do pružnih prelaza i spavaće sobe u iznajmljenim stanovima pune skladištene zemlje. Legendarna mačka koja jede za desetoricu, a kojom mladi bračni par objašnjava svojim novim komšijama ogromne količine hrane koju svakog dana unose unutra. Odvugle bombe. Neispravni pištolji u loš trenutak. Trikilogramske bombe kućne izrade. Nesrećni Solovjov koji je tek iz petog pokušaja uspeo da napravi rupu na carskom kaputu. Njegovo veličanstvo koje je ostalo bez pekmeza prilikom povratka iz Livadije u jesen 1879. godine jer su mu nihilisti greškom, umesto njegovog, u vazduh digli sledeći vagon u kompoziciji, onaj sa zimnicom.Vera Zasulič, koja hicem ranjava ozloglašenog generala sadistu Trepova. Njenih četiri sestara-Amazonki: Vera Figner, Praskovija Ivanovskia, Elizaveta Kovalskaia i Olga Ljubatovič, naša junakinja. Tu je naravno i Sergej Kravčinski-Stepnjak, naš autor, koji avgusta 1878. u devet ujutru nožem u leđa ubija generala Mezencova, vođu „Treće sekcije“, u sred Sankt Peterburga.Stotine uhvaćenih nihilista. Šesnaest njih obešeno samo u regionu Kijeva u prvoj polovini 1878. Smrt batinjanjem, gušenjem. I naravno, Sibir. Kurioziteti: jedinoj trojici nihilista koji su zapravo ubili nekoga (Popko, Kravčinski, Goldenberg) uspeIo je da izbegnu vešala. A onda i prvi mart 1881. Careubistvo, konačno.Nihilizam je postao mnogo više nego što je uopšte prvobitno i bio sposoban da postane zbog virusne prirode svog sistema vrednosti, svoje prakse i svojih zaključaka. Uticaje nihilizma je moguće pratiti kroz istoriju anarhizma, kroz stvaranje i savremenu praksu terorizma, kao i kroz filozofske tendencije u rasponu od dekonstrukcije do egzistencijalizma. Imajući u vidu sve inovacije koje je kao pokret sa sobom doneo, kao i neverovatnu sistematičnost kojom su nihilisti prevazilazili okvire svoje politike, nihilizam jeostao nepravedno zapostavljen u odnosu na druge grane socijalističkog stabla. S obzirom na represivnu prirodu sistema u kome su živeli, slobodno možemo reći da opseg delovanja ruskih nihilista i dalje daje plodove, kroz pojedince koji svojom posvećenošću idealima i dalje premošćavaju jaz između teorije i prakse. Ne bih se ni trudio da vam ovo ispričam da nije tako.