NIČIJI ČOVEK

Snežana Pečujlija, po vokaciji likovni umetnik, ali i pesnikinja, na danas prilično osiromašenom književnom nebu ovih srpskih jezičkih prostora pojavljuje se sa sasvim neobičnom, i u svakom smislu osobenom knjigom pesama pod nazivom: „NIČIJI ČOVEK“. I u svojim ranijim knjigama pokušavala je kroz prizmu likovnosti i intimnih filozofskih ubeđenja da razreši pitanje vremena. U ovim „novim pesmama“ dominiraju savremeni svet, način, ali i smisao života posmatrano kroz prizmu ovde sveprisutne hrišćanske religioznosti.

Zato je ovo već u samom delu naslova, pomenuli smo, i knjiga pitanja. Tu mislimo na smrt i smisao ili besmisao ljudskog života, postojanja i trajanja…Čestitamo Snežani što nas je hrabro provela kroz pomalo teške, na čas i opasne damare svoje duše. – dr Žarko DimićOBLIČJA I NALIČJA LIRIKE SNEŽANE PEČUJLIJEPred nama je, jednostavno rečeno, lirika racionalnog egzistencijalnog ništavaila s kojom je korespondirala i rana lirika srpske moderne (Todor Manojlović, Miloš Crnjanski i Rastko Petrović)… Dok sračunaš iz ličnog matematičkog azimuta brzinu svetlosnih godina tamo nekakve zvezde u punom sjaju moraćeš se pomiriti sa shvatanjem da te svetlosti već poodavno ni nema. Shvataš samo, kako Bog jeste sva sušt spram našeg ništavila u čijem vilajetu živimo utešnu frazeologiju…Zar vam se ne čini da Strah i bol,/ skrivaju/ ono što je/ najlepše u nama? To je taj limun uzrele lirike koju cedi pesnikinja iz sopstvene rečito jasne duševne muke. I de se ne bi imenom i prezimenom zagubio u beznađu, shvati kako Ljubav/nije sposobna/da bude nesrećna!//Ljubav/obasjava/svetlošću. Očigledno, ima nade u pukotini raja, valja je prepoznati i izdvojiti, oporuka je lirskog traga u punom otisku Snežane Pečujlije. – Milutin Ž. Pavlov