NEKO JE PROŠAO OVIM PUTEM

Možda, čitajući uzvodno, potpuno samostalno generišem tekstove, uzalud prizivajući isti onaj eros koji je već investiran u pisanje; čitalac iz kategorije zaista povlašćenih. Manje ćemo pogrešiti ako se tu zaustavimo; nemamo pravo na baš toliku količinu samopoštovanja.
Postoje, još ih ima, tek će da ih bude, čitaoci koji se pri obavljanju svog posla ne mogu osloniti na neko posebno iskustvo, niti se može reći da imaju naročitih kritičkih ambicija. Uvek nanovo prevareni, oni se jedva uzdržavaju od pomeranja usana. Broj modela praktično je jednak proizvodu broja čitalaca i broja pročitanih tekstova. Teorijski – još i veći. Teorija čitanja, međutim, uopšte nije statistička sredina tog proračuna. Nešto se tu stalno pomera. Ponekad usne, ponekad svetovi.