NEKAD SMO ČUVALI TAJNE

Za sve one nostalgične, kojima nikada nije dosta knjiga kakve je pisala Džejn Ostin, roman Nekada smo čuvali tajne biće pravi užitak. Vrativši se u Englesku, polovinom XX veka Eva Rajs nam predstavlja osamnaestogodišnju Penelopi, njenu prelepu, mladu majku, pomalo luckastog mlađeg brata Iniga, šarmantnu i svojeglavu drugaricu Šarlot i njenog rođaka, mađioničara Harija..., ali i London u vreme pre globalizacije, kada je zemlja poput Amerike zvučala čudno i uzbudljivo a Elvis Prisli bio malo poznat, simpatični mladić sa neobičnim pokretima. Za Penelopinu, pomalo ekscentričnu porodicu, brige oko novca i održavanja ogromne kuće Magna nikad nisu dovoljan razlog da se ne otvori dodatna flaša pića ili kupi nešto za oblačenje u Selfridžu ili Dioru. Slučajno poznanstvo Penelopi i Šarlot promeniće ustaljeni tok života na koji je Penelopi navikla. Odjednom će se naći na uzbudljivim popodnevnim čajankama na kojima se priča o književnosti, muzici, prošlosti i budućnosti i glamuroznim proslavama na kojima se skuplja elitno društvo. Oronula, ogromna kuća Magna će oživeti od novih posetilaca, smeha i muzike Džoni Reja i nepoznatog američkog mladića po imenu Elvis Prisli. Istovremeno će na videlo izaći i neke stare, dobro čuvane tajne. Topla, uzbudljiva i duhovita priča o nekim starim vremenima koja su davno iza nas ali za kojima i dalje čeznemo. Knjigu je prevela Vanja Smoje Glavaški.