NAŠIH PRVIH TRIDESET GODINA, LA VALIZA – SRBIJA

Književna saradnja grupe italijanskih pisaca iz južne Italije okupljenih oko časopisa La Valiza i istoimene izdavačke kuće jedinstvena je u istoriji dve zemlje po intenzitetu, trajanju i kvalitetu. Više od osamdeset knjiga u oba smera i skoro tri stotine pisaca, takođe u oba smera, bezbroj kulturnih manifestacija na kojima su učestvovali Italijani u Srbiji i srpski pisci u Italiji predstavljaju korpus kulturne saradnje koji svakako neće biti lako prevaziđen. Srpska književnost je mnogo dobila u Italiji tom saradnjom, a ono što je objavila La Valiza nezaobilazno je u upoznavanju i proučavanju srpske književnosti u zemlji koja predstavlja, sa Grčkom, jedan od dva glavna stuba evropske kulture i istorije. Pored onih knjiga koje je La Valiza objavila u direktnoj saradnji sa Srbijom, ima još mnogo knjiga i objavljivanja u drugim književnim glasilima u Italiji koji su ostvareni zahvaljujući La Valiza. Neki srpski pisci su i nagrađivani, knjige i književni prilozi objavljivani su im od Milana do Taranta. Oni su utrli put i drugim umetnicima iz Srbije pa su zahvaljujući tom temelju gostovali u Italiji i naša pozorišta, pevači, slikari sa izložbama, itd.Sve je počelo slučajnim susretom Danijela Đankanea, univerzitetskog profesora, jednog od najpoznatijih savremenih pesnika Italije i osnivača izdavačke kuće La Valiza u jesen 1985. i mene, ali sve posle toga on i ja smo radili namerno. Saradnja je kapilarna, srpski i italijanski pisci La Valize kontaktoraju poštom, telefonom, mejlovima, viđaju se bar jednom godišnje, dakle saradnja je kapilarna. Uvek misle jedni na druge i nude saradnju. Konkretna saradnja je ostvarena već u decembarskom broju La Valize iste te godine. Od tada, pored brojnih knjiga, La Valiza je u svim brojevima do sada (u ovom trenutku je objavljen broj 100 za ovih 35 godina izlaženja), počev od broja 12, objavila priloge naših pisaca ili priloge o našim piscima, osim u dva-tri tematska broja. Italijani su sarađivali i sarađuju sa Beogradom, Novim Sadom, Sremskim Karlovcima, Nišom, Kragujevcom, Smederevom, Somborom, Vranjem, sa mnogim mestima na Kosovu i Metohiji gde su posetili Pećku Patrijaršiju, Dečane, Gračanicu, ali i Prohor Pčinjski na granici sa Makedonijom, pa fuškogorske manastire. U saradnji su učestvovali naša književna glasila Gradina, Savremenik, Književne novine, Povelja, Pesničke novine, Krovovi, Stremljenja, Pesnik, Dometi…Odmah po uvođenju sankcija Jugoslaviji La Valiza je uputila pismo srpskim piscima kojim je saopštila da neće poštovati sankcije čime su članovi redakcije rizikovali da izgube svoja radna mesta u školama i na fakultetima, pružala je podršku srpskom narodu tokom bombardovanja. Dolazili su u Srbiju da nam pruže podršku kada nam je bilo najteže, kada nema ničega boljeg od utešne reči prijatelja. Nikada nisu nikome poverovali da su Srbi narod kakvim ga je predstavljala politička propaganda njihove zemlje. To je ogroman učinak ove saradnje. Ova saradnja nikada nije dobila institucionalnu podršku. Srpskoj birokratiji kultura nikada nije bila jača strana, posebno u zadnjih petnaest godina. Ni sa italijanske strane nije bilo bolje, jer i tamo u politici vlada politički klijentelizam. Pošto pisci nisu dobri klijenti, jer neće da glasaju po nalogu, vlasti ih ignorišu. Izgleda paradoksalno, ali je i to takođe doprinelo opstanku ove književne saradnje, jer politika nikada nije uspela da unese razdor u nju. Bilo je mnogo događaja, i vanknjiževnih, bilo je i ljubavi, pa i sklapanja brakova. Razvila su se mnoga velika prijateljstva. Upoznavale su se kulture, kuhinje, svakodnevni način života,
navike onog drugog. Ko se poznaje, taj ne ratuje, već sarađuje.Godine dolaze. Počeli smo da uvodimo u saradnju nove i mlade pisce koji će biti u stanju da nastave ovu veličanstvenu priču onda kada Danijel i ja odemo put zvezda.