NAJDRAŽA JEDINA MOJA

Dragan Jaševski, pripovedač, prevodilac i humanista je, nakon svog romana prvenca Drugi kilometar (2014), krenuo u novu književnu avanturu u kojoj istražuje kako naizgled obična stvar, poput ljubavnog pisma, u kontekstu istorijskog trenutka, proizvodi nezamislive posledie i efekte, a sudbina čitave porodice postaje epopeja u kojoj se odaje počast herojskim idealima i postupcima, mladalačkoj naivnosti i samopožrtvovanosti. Ova inspirativna i potresna priča prikazuje događaje u kapitularnoj srpskoj državi koja učestvuje u nemačkoj politici odmazde i zastrašivanja zvanoj sto za jednog, zbog čije su primene ljudi postajali taoci i žrtve, iako sami ništa nisu uradili.

Bilo je dovoljno da budu pripadnici određene rase, nacije, političke partije ili interesne grupe. Čitaocu se nudi spektar snažnih osećaja ljudi koji pokušavaju da shvate sebe i druge kroz lične drame koje im se iznenada događaju, a za koje ih život nije pripremio. Veoma je živo prikazana odbrana za nepostojeći zločin i emocionalno iscrpljivanje heroine zbog ljubavi prema jednom čoveku, te pokušaju da se iskoristi njen očaj da izda svog ljubavnika i bude upletena u igre obmane, laži i samozavaravanja, slučajnosti i manišulacije. Pisac se služi jednostavnom hronologijom u pripovedanju i, iz perspektive pisca a ne istoričara, sukobljava, sa jedne strane, Srbe koji se bore protiv Nemaca i zbog toga su tretirani kao izdajnici i kriminalci u svojoj zemlji, protiv Srba koji su lojalni Nemcima i pristaju da im služe i postanu simbol udvorištva i servilnosti, sa druge strane. Autor daje počast hrabroj, nesrećnoj generaciji kojoj je žrtvovanje za svoja ubeđenja i druge ljude bilo visoko na listi moralnog iventara. Iako nije ideološki obojena, ova priča je njegov lični doprinos brobi protiv negiranja veze fašista i njihovih kolaboracionista. Jer, u nerazumnom, bahatom svetu sebičnih hvalisavaca i egomanijaka, on diže glas u ime onih koji, zbog svoje tragične sudbine, ne mogu ništa da kažu.