MITOLOGIKE 3 - POREKLO PONAŠANJA ZA TRPEZOM

Iako nam se može učiniti da je početak izabran nasumice, ova knjiga, kao i prethodne dve, predstavlja celinu. Da bismo je čitali kao prvu knjigu, dovoljno je da preskočimo uvod od šest redova, koji upućuje na tom Od meda do pepela i da neposredno krenemo od amazanskog mita kojim odmah zatim istraživanje počinje. Ovaj mit, pod brojem 354, koji u delu ima ulogu referentnog mita, poslužiće nam kao nit vodilja koju do kraja nećemo napuštati.Cilj prvog dela knjige je didaktički, jer omogućuje čitaocu da na jasnom primeru upozna našu metodu, da se postepeno privikne na njene elemente i etape, i da, na osnovu rezultata, proceni njenu valjanost.Međutim, nije reč samo o tome. Prateći u stopu razvijanje jednog mita, dolazimo do drugih mitova koji ga rasvetljavaju i omogućuju da uočimo organske veze koje ih sve objedinjuju. Budući da mitološki univerzum jednog društva, ili grupe geografski i istorijski bliskih društava, uvek obrazuje zatvoren sistem, na kraju obavezno nailazimo na mitove čijim je ispitivanjem počelo istraživanje. Tako će čitalac, kada stigne do petog dela ove knjige, moći da primeti da se mit pod brojem 428 nadovezuje na mit koji nosi broj 10 u Presnom i pečenom; zatim će se u šestom delu uveriti da se mit broj 495 poklapa sa grupom mitovima koja je istovremeno poslužila kao početna tačka i nit vodilja u uvodnom tomu ovih Mitologika.Čitalac koji dobro poznaje dva prethodna toma će, bez sumnje, primetiti izvitoperovanje metode, što se može objasniti obavezom da obuhvatimo veći broj mitova, koji potiču iz udaljenih krajeva i da ih analiziramo istovremeno na više planova između kojih se takođe javlja znatan pomak. Dakle, umesto da relativno ograničen broj mitova koji potiču iz susednih ili ne tako udaljenih oblasti bude metodično osvetljavan u nalazima manje-više istog dometa, mi smo neke mitove proučavali do kraja, a druge, koje bismo morali da tražimo suviše daleko, samo smo ukratko prikazali ili nagovestili. ovo vraćanje koje bismo, ako samo malo nategnemo smisao tehničkih termina, mogli da opišemo kao modulaciju amplitude koja je zamenila modulaciju frekvencije dosledno primenjivanu u prethodnim tomovima, ne znači da konačno napuštamo staru praksu, već da se privremeno potčinjavamo nečemu što nam se postepeno nametnulo kada smo svoje istraživačke instrumente preneli sa mitova Južne na mitove Severne Amerike. Međutim, kako ćemo u narednom tomu suziti istraživanje na ograničeno, iako prostrano područje severne hemisfere, moći ćemo ponovo da se vratimo metodi koja ne odstupa od istančanosti, a njeni rezultati će retroaktivno proveriti valjanost smelih simplifikacija na koje nas je s vremena na vreme mogla da navede sama zamašnost našeg projekta.