MANAZURU

Dvanaest godina je prošlo od kada je nestao Kein suprug, i ona ostala sama s trogodišnjom ćerkom. Njena nova veza sa oženjenim muškarcem – koji je suprotnost njenom suprugu Reju – doveo je njen život do zasićene kolotečine, a, kako dan za danom prolazi, njen odnos s majkom i ćerkom postao je svakodnevna navika. Kei počinje učestalo da odlazi u grad na obali, Manazuru, mesto koje joj vraća sećanje na trenutke koje ona zapravo nikako ne može da zaboravi. Vreme koje provodi pored vode obuhvata sećanje na godine kolebljivog koračanja i razvija se u nagon da nešto pronađe. Kroz poetski stil koji obuhvata nadrealno i groteskno, suptilna nežnost isijava iz ovih mračnih trenutaka. Manazuru je razmišljanje o sećanju – duboko, precizno zabeleženo ispitivanje odnosa između ljubavnika i članova porodice. U isto vreme, vidno uznemirena i besprekorno predana porodici, Manazuru oslikava portret žene na rubu sopstvenih sećanja i budućnosti.

„Ovaj meditativan roman, napisan odsečno, ali i poetično, Manazuru vredi pročitati. Priča Kei dugo će se zadržati u vašem pamćenju pošto je budete završili.” Tod Šimoda

„Muškarac i žena, seks, ljubav i smrt... večite teme u savršenoj razmeri u ovom romanu, delo izuzetne snage koje čoveka ostavlja bez reči.” Osamu Ikeući