LJUBAV, BES I LUDILO

Objavljeno 1968. godine, ali zabranjeno u vreme kada je Haitijem vladao diktator Divalije i njegovi „ujka-makute“, ovo remek-delo frankofone književnosti ponovo se pojavljuje na svetskoj književnoj sceni. Ljubav, prvi deo ove trilogije, opisuje nemoguću ljubav glavne junakinje Kler koja je potajno zaljubljena u brata svoje sestre. Ova lepa mulatkinja i usedelica pati zbog tamne kože koja je razlikuje od njenih sestara. U Besu, dvadestogodišnja Roza simbolično predstavlja haićanski narod kojem su krvnici uzeli i dušu i telo. Ludilo nam iscrtava portret trojice pesnika koji se opijaju rumom i postepeno tonu u ludilo, nakon što su se zatvorili u malu mansardu kako ih „zlodusi“ ne bi pronašli. Mari Vje-Šove nedvosmisleno upire prstom u tiranski i nasilnički režim tadašnje vlasti, izbegavajući da pri tom zapadne u preterano shematičan maniheizam. Izjedani osećajem nemoći i paranojama, njeni likovi preobražavaju svoju otuđenost u poriv za osvetom što im pomaže da se izbore sa sopstvenim kukavičlukom i kompromisima koji nisu ništa drugo do kužna isparenja jednog zatočeničkog univerzuma. Ali ipak, kroz tragične i dostojanstvene uzlete volje, često stižu do iskupljenja. U ovom delu koje predstavlja neosporan zahtev za ličnu, društvenu, ali i seksualnu slobodu, nema mesta ni za jedan tabu. Kroz ovaj podozrivi i provokativni roman, Mari Vje-Šove otvoreno ukazuje na ciničnost, licemerje, nepravdu i kukavičluk koji su temelj svake diktature.