LICE BEZ MASKE

„Prvi put čitam knjigu koja traži posle čitanja, još čitanja...
Ako je čita običan čovek, dakle čitalac, a njih će biti najviše, reći će: "Ova je knjiga, čini mi se, pisana samo za mene...i baš mi je potrebna." I biće da je u pravu.
Ako je čita neko iz nauke, možda će reći: "Ja sam mnogo od ovoga znao...", a kad se malo zamisli dodaće: "Mnogo od ovoga nisam znao...", a na kraju će, možda, zaključiti: "Ništa veće nema od ljudskog neznanja."

Ako je čita neko ko se, kao ja, bavi rečima, reći će: "Dok čitam ovu knjigu imam utisak da ona čita mene"... a na kraju će, kad sklopi korice,sve svoje utiske sigurno svesti na samo jednu tačnu rečenicu: "Gde idu reči, tamo ide i duša…"“Miloje Radović, pesnik