KUĆE U KOJIMA SMO ŽIVELI

Prva knjiga koju preporučujemo vašoj pažnjije kolekcija od dvadesetak priča Olge Ostojić Belče koju pod naslovom „Kuće u kojima smo živeli" objavljuje novosadski „Prometej". Dobro pronađeni Bašlarov moto u kojem su i reči: „Razna obitavališta našeg života se putem snova međusobno prožimaju i čuvaju u sebi blaga nekadašnjih dana..." precizno naznačavaju smisao ovih interesantnih proza. Svaka od priča „pokriva" jedan, najčešće nejasan događaj, privlačan predmet ili misteriozan lik iz detinjstva glavne junakinje i njens sestre. Život je minuo, godine prošle, a junakinja priča Olge Ostojić Belče rekonstruiše davnu empatiju. Sestra je sad daleko, roditelji sa druge strane prolaznogživota, generacijski drugovi se rasuli meridijanima, ali se nameće snovidna uspomena na doseljenu porodicu sa bolesnim dečakom, na sestrin odlazak na igranku sa po pularnim mladićem, na bašticu u dnu jedne od kuća u kojima se živelo davno u senci (minulog) rata, pod utiskom utrnulog građanskog života. Nenametljivo, prustovski se ispituje izgubljeno vrsme, delikatno i uz mnogo ukusa. Kao i u romanima: Smrt godišnjeg doba, Anina koža, Drvo na ivici pustinje i Nesanica, ali i u kolekciji priča Osvetljeni prozor, Olga Ostojić Belča je plemenit pripovedač čija proza nas iznutra obasjava umetničkom ozbiljnošću.
Vasa Pavković