KNJIGA O GRADOVIMA

„Čovek nije izmislio grad, pre će biti da je grad stvorio čoveka i njegove navike. Urbanost izvorno proističe od latinske reči za grad. Moguće je da je grad, kakav poznajemo, potekao iz Azije između šestog i prvog milenijuma pre Hrista. Ideja o gradu je, međutim, dostigla svoj vrhunac u Grčkoj sa gradom-državom ili polisom, onim što je Aristotel nazvao „zajednički život radi plemenitog cilja“. U Rimu, osnivaču Rimskog carstva, grad, sam Rim, prvobitno podignut bez plana i reda, rastao je dok se nije pretvorio u model drugim gradovima stvorenim prema njegovom liku i obličju.

Čovek koji je mislio da je stvorio grad, mnogo puta ga je, međutim, rušio. Po legendi, Neron je zapalio Rim, ali Rim je Večni grad. Druge gradove, kao što su Berlin i Havana, uništili su ratovi ili nemarnost njihovih vladalaca. Havana, naime, izgleda kao razrušen grad, ne iz vazduha kao Berlin, već iznutra. Berlin je, međutim, kao stari Rim posle požara, rekonstruisan, dok Havana čuva svoju čudnu lepotu u ruševinama. Kao Horacije, dakle, kažem da me ruševine neće zastrašiti.

Tako sam u drugim gradovima tražio sjaj koji je imala Havana.“

Giljermo Kabrera Infante, iz Predgovora Pohvala gradu



Ovako piše zaljubljenik u gradove, Kubanac G. K. Infante koji je drugu polovinu svog života (1929–2005) proveo u Londonu. Otud ovaj grad i zauzima polovinu prostora ove knjige. U njemu je Kabrera ostvario i najveći deo svoje karijere, objavivši „svog Uliksa“ – čuveni roman Tri tužna tigra, kao i političke eseje Moja Kuba.

Ovaj bivši kubanski diplomata, miljenik a potom oponent vlasti, autor je scenarija (pod pseudonimom Giljermo Kain) kultnog filma Vanishing Point iz 1971, kao i manje znanog Wonderwall, u kojem je sarađivao s Džordžom Harisonom. Inače je bio poznanik svih Bitlsa (o kojima i piše).

Vrsni lingvista i eksperimentator u jeziku, Infante nas kao saučesnik i svedok vodi i u Pariz, Brisel, Madrid, Veneciju, Njujork, Las Vegas, Majami, Rio de Žaneiro...

Iako je pripadao Markesovoj generaciji latinoameričkog buma, ovu etiketu je odbijao. No, svoj talenat nije mogao da ospori.

Laureat je Nagrade Servantes 1997, koju je dobio iz ruku španskog kralja Huana Karlosa.